Autor iznosi svoje mišljenje o novootkrivenom slavonskom banskom denaru kovanom u vrijeme hercega Stjepana Anžuvinca. U radu daje svoj osvrt i na teorije o tom denaru koje su iznijeli Szilveszter Gerlovics i Ferenc Soós u radu Anjou István herceg szlavón pénzei. Prije nekoliko godina, desetak […]
Nepoznati slavonski banski denar hercega Stjepana Anžuvinca Más información »
U neposrednom razdoblju nakon Drugog svjetskog rata, na prostoru tadašnje FNR Jugoslavije pojavio se jedinstven numizmatički fenomen. Riječ je o vlastitoj valuti jedne strane izbjegličke zajednice unutar suverene države. Ta valuta poznata je kao buljkeski dinar i koristila se između 1945. i 1949. godine u
Prikaz Uskrsnuća Kristova jedan je od najsnažnijih i najprepoznatljivijih motiva kršćanske ikonografije. Ipak, unatoč njegovoj teološkoj važnosti, ovaj se prizor vrlo rijetko pojavljuje na novcu. Upravo zato zlatni dukat iz Ferrare, kovan u vrijeme Ercolea I d’Este krajem 15. stoljeća, predstavlja izniman spoj religijske poruke
Es bien sabido que los billetes del Reino de los Serbios, Croatas y Eslovenos y del Reino de Yugoslavia son fruto de la „escuela francesa“ de diseño de billetes. Las primeras emisiones de billetes del Reino de Yugoslavia (a excepción del billete de 10 dinares del 1 de noviembre de 1920, que fue fabricado por la American Bank Note Co. de Nueva York) fueron diseñadas y producidas
Živimo u numizmatičkoj sadašnjosti u kojoj je kriterij trđine vrijednosti postao gotovo apsolutan. Sve ima svoju cijenu, sve se vrednuje, pa tako i stari novac. U takvom okruženju numizmatika je dijelom preuzela mjerila iz filatelije, gdje savršenstvo očuvanosti igra ključnu ulogu. Kovanice i novčanice vrednuju
Hrvatska numizmatika bogatija je za još jedan stručni naslov. Objavljen je dugo očekivani katalog „Novac grada Splita“, autora Zlatka Viščevića i Tomislava Dundovića i od sada dostupan za narudžbu. Riječ je o prvoj samostalnoj numizmatičkoj knjizi koja sustavno i na moderan načib obrađuje splitski komunalni
Objavljen novi numizmatički katalog „Novac grada Splita“ Más información »
El Banco Nacional de Croacia, en colaboración con la Casa de la Moneda de Croacia, presenta una nueva emisión numismática especial titulada „La reina Jelena la Ilustre“, que continúa la serie „Gobernantes“. Esta emisión está dedicada a una de las mujeres más importantes de la Alta Edad Media croata, cuyo nombre ha quedado conservado en fuentes históricas escasas, pero de gran importancia.
Una nueva emisión numismática en honor a la reina croata Jelena Más información »
Bimetalne kovanice, odnosno kovanice izrađene od dvaju različitih metala, danas su važan dio mnogih monetarnih sustava. U pravilu se sastoje od središnjeg umetka (jezgre) i vanjskog prstena izrađenih od različitih metalnih legura koje se tijekom kovanja trajno spajaju u jedinstvenu cjelinu. Takva konstrukcija omogućuje lakše
Numizmatički katalozi već desetljećima predstavljaju jedan od temeljnih alata numizmatičara kolekcionara, trgovaca i aukcionara. Osim što pružaju sustavan pregled izdanja, tipova, varijanti i tehničkih karakteristika kovanica ili novčanica, gotovo svaki katalog sadrži i procijenjene tržišne vrijednosti, odnosno „kataloške cijene“. Upravo te cijene često izazivaju najviše
Novac kovan u Splitu i za Split u razdoblju od XII. do XVI. stoljeća može se podijeliti u tri osnovne skupine: autonomni komunalni novac (XII.–XIV. stoljeće), novac grada Splita kovan za kneza Hrvoja Vukčića Hrvatinića (1403.–1413.), te novac kovan u Veneciji za potrebe Splita (1491.–1518.).
„Novac je novac, a papir je papir.” — Thomas Paine Ova jednostavna rečenica, napisana prije više od dva stoljeća, danas zvuči iznenađujuće aktualno. Paine je želio reći da su zlato i srebro (kao zlatni i srebrni novac) ograničeni prirodom, tj. ne možemo ih proizvesti više
Srebro između papira i stvarnosti: približava li se tržište „točki pucanja”? Más información »
Novčanica od 10 dinara s datumom 22.09.1939., izdanje Narodne banke Kraljevine Jugoslavije, pripada skupini najzanimljivijih i najintrigantnijih emisija jugoslavenskog (prije)ratnog novca. Iako je formalno pripremljena za redoviti optjecaj, njezina je stvarna sudbina neraskidivo vezana uz dramatične događaje travnja 1941. godine, što joj daje posebno mjesto
La moneda de plata de 500 liras, acuñada a finales de la década de 1950, es una de las emisiones más famosas e intrigantes de la numismática italiana moderna. Se acuñó durante un periodo de condiciones económicas favorables, cuando Italia, tras la devastación de la guerra y la reconstrucción de la posguerra, recuperaba poco a poco la estabilidad y la prosperidad. También existía la necesidad de una armonización.
Los 500 liras „Karavela“ y sus polémicas banderas Más información »
La moneda de plata de 5 kunas, acuñada en 1934, ha sido objeto de varios artículos, y se han extraído diversas conclusiones, a veces contradictorias, al respecto. Los documentos originales de Belgrado, disponibles en microfilm en los Archivos Estatales de Croacia, arrojan luz sobre muchos detalles de las actividades del movimiento Ustaša en Italia, a las que
Hrvatski Hrvatski
English
Deutsch
Español
Čeština
